Kraj Sāvatthija. Tom prilikom je Blaženi monahe upućivao, podsticao, nadahnjivao i ohrabrivao govorom o nibbāni. A monasi su tu pouku shvatili vrlo ozbiljno i posvetiti mu punu pažnju, potpuno usredsredili svoj um i slušali naćuljenih ušiju.. Onda Māra, Zli, ovako pomisli: „Asketa Gotama monahe upućuje, podstiče, nadahnjuje i ohrabruje… Kako bi bilo da mu priđem i zbunim ga!” Onda se Māra pretvori u ratara, sa velikim plugom prebačenim preko ramena i dugačkim štapom u ruci. Raščupane kose, odeven u platno od grube konoplje i nogu umazanih blatom, priđe on Blaženom i ovako mu reče: „Asketo, jesi li video neke volove?” „A gde si to izgubio svoje volove, Zli?” „Asketo, moje je oko, moji su oblici, kontakt okom je moj, a i njegovo područje svesti. Kuda bi mi mogao pobeći, asketo? Moje je uho, asketo, moji su zvukovi… Moj je nos, asketo, moji su mirisi… Moj je jezik, asketo, moji su ukusi… Moje je telo, asketo, moji su dodiri… Moj je um, asketo, moji su objekti uma, kontakt umom je moj, a i njegovo područje svesti. Kuda bi mi mogao pobeći, asketo?”