Na to mu Blaženi odgovori: „Avaj, gospodine, u neznanje je zapao Brahmā Baka. Avaj, gospodine, u neznanje je zapao Brahmā Baka. Jer ono što je prolazno naziva večnim, ono što je nestalno naziva stalnim, ono što je netrajno naziva trajnim, ono što je necelovito naziva celovitim, ono što je podložno nestajanju naziva nepodložnim nestajanju. A za ono gde postoji rođenje, starenje, umiranje, propadanje i ponovno rađanje, on kaže: ’Ovo se ne rađa, ne stari, ne umire, ne propada, niti se ponovo rađa.’ Iako postoji drugo, više izbavljenje, on kaže: ’Nema drugog, višeg izbavljenja’.” (Brahmā Baka:) „Nas sedamdeset i dvojica, Gotamo, zaslužnih delima, vladamo ovde, prevazišavši rođenje i starost. Ovo je, znalče, naše poslednje Brahmā-rođenje, za kojim čeznu mnogi ljudi.” (Blaženi:) „Kratko je to, nije dug život, ono što ti, Baka, smatraš dugim životom. Stotinu hiljada nirabuda, Brahmā, ja znam da je tvoj životni vek.” (Brahmā Baka:) „Ja sam onaj koji vidi beskrajno, koji je prevazišao rođenje, starost i tugu. A ti mi reci kakvi su bili moji drevni zaveti i dela? Reci mi to što treba da znam.” (Blaženi:) „Kada si napojio mnoge ljude, žedne i savladane žegom. To je tvoj drevni zavet i delo, sećam ga se kao onaj ko se budi iz sna.