1. Prvo poglavlje

Brahmina molba Ovako sam čuo. Jednom je, neposredno posle probuđenja, Blaženi boravio kraj Uruvele, na obali reke Nerañđare, u podnožnju pastirovog banjanovog drveta. Onda se Blaženom, dok je boravio u osami, povučen, javi ova misao: „Ova Dhamma do koje dođoh duboka je, teško ju je uočiti, teško razumeti, smirujuća je i uzvišena, nedosežna pukim rezonovanjem, tanana, shvatljiva mudrima. Ali ovo pokolenje se oduševljava vezivanjem, zanosi vezivanjem, raduje vezivanju. Teško je za takvo pokolenje da uvidi ovu istinu, dakle posebnu uzročnost, uslovljeni nastanak. I teško je da uvidi ovu istinu, dakle stišavanje svih mentalnih konstrukcija, napuštanje svih tekovina, razaranje žudnje, hlađenje strasti, prestanak, nibbānu. Ako bih krenuo da podučavam tu Dhammu, drugi me ne bi razumeli, a za mene bi to bio samo uzaludan trud i napor.” Na to Blaženom spontano padoše na um ovi stihovi, koji nikad do tada nisu bili izrečeni: „Čemu podučavanje Dhammi, koju čak i ja teško dosegnuh; jer nju nikada spaziti neće oni obuzeti strašću i mržnjom.