Kraj Sāvatthija. Stojeći sa strane, mlado božanstvo Pañcālacaṇḍa u prisustvu Blaženog izgovori ove stihove: „Onaj mudrosti nemerljive zaista pronađe izlaz iz najstrožeg zatvora koji postoji, Buda što zadubljenja je otkrio, osamljeni bik predvodnik, mudrac.” „Čak i u najstrožem zatvoru pronalaze, (o, Pañcālacaṇḍa,” reče Blaženi,) Dhammu što do krajnjeg oslobođenja vodi, oni koji su u sebi razvili svesnost, oni čija je koncentracija potpuna.”

1. Prvo poglavlje

Tāyana Kraj Sāvatthīja. Kad je jednom noć bila na izmaku, mlado božanstvo Tāyana, nekada davno veliki učitelj, izuzetne lepote, dođe do Blaženog i obasja svojim sjajem čitav Đetin gaj. Kad je stiglo, pokloni se Blaženom, pa stade sa strane. Stojeći sa strane, mlado božanstvo Tāyana u prisustvu Blaženog izgovori ove stihove: „Uloži napor, preseci bujicu! Čulne želje odbaci, o brahmanu. Bez napuštanja zadovoljstava čula, mudrac de postiže jedinstvo. Ono što učiniti treba, uradi, bez oklevanja. Svakim kolebanjem monah samo novu buru strasti diže.