U Đetinom gaju, kraj Sāvatthija. „Monasi, u davna vremena, Sakka, vladar bogova, obrati se svom kočijašu Mātaliju: ’Dragi Mātali, pripremi kočiju sa hiljadu upregnutih plemenitih konja. Idemo na izlet u park da gledamo lepe predele.’ ’Da, poštovani’, odgovori Mātali Sakki, vladaru bogova. Pošto je pripremio kočiju sa hiljadu upregnutih plemenitih konja, on mu javi: ’Časni gospodine, spremna je tvoja kočija sa hiljadu upregnutih plemenitih konja. Učini ono što misliš da treba.” Onda Sakka, vladar bogova, silazeći iz Veđayanta palate, sklopi dlanove i pokloni se Blaženome. Na to se kočijaš Mātali obrati Sakki, vladaru bogova, u stihovima: „Tebi se i bogovi i ljudi klanjaju, o Vāsava. Pa kakva to vrsta zloduha može biti, kojem se ti, Sakka, klanjaš?’ (Sakka:) „Onome ko je ovde potpuno probuđen, u ovom svetu sa njegovim bogovima, Učitelju besprekornog imena, njemu se ja klanjam, Mātali. Onima u kojima su strast i mržnja, baš kao i neznanje, uklonjeni, arahantima u kojima otrova više nema njeima se ja klanjam, Mātali. Onima koji uklanjaju strast i mržnju i prevazilaze neznanje, učenicima što uživaju u ne-gomilanju, marljivo sebe vežbajući – njima se ja klanjam Mātali.’ (Mātali:) ’Najbolji su, izgleda, na svetu oni kojima se ti, Sakka, klanjaš. I ja ću se pokloniti onima kojima se ti, Vāsava, klanjaš.’ (Buda:) Rekavši to, Maghavā, kralj bogova, Suđin muž, pokloni se Blaženom, pa se, kao prvi, pope na kočiju.”

2. Drugo poglavlje

Poštovanje monaškoj zajednici