„Koliko je izvora svetlosti na ovom svetu, kojima taj svet obasjan biva? Dođosmo da Blaženog da ga pitamo: na koji način da to razumemo?” „Četiri su izvora svetlosti na ovom svetu, peti se ovde ne može naći. Sunce blista danju, mesec svetli noću, vatra plamti i danju i noću, obasjava i jedno i drugo. Ali potpuno probuđeni najbolji je od njih, on je svetlo nenadmašno.”

1. Prvo poglavlje

Dāmali Kraj Sāvatthija. Kad je jednom noć bila na izmaku, mlado božanstvo Dāmali, izuzetne lepote, dođe do Blaženog i obasja svojim sjajem čitav Đetin gaj. Kad je stiglo, pokloni se Blaženom, pa stade sa strane. Stojeći sa strane, mlado božanstvo Dāmali u prisustvu Blaženog izgovori ove stihove: „Ovako bi trebalo brahman da čini: ulažući napod bez prestanka i napuštanjem čulne želje, neka za novim preporađanjem više ne žudi.”