„Pošto sam u celosti svoje učenje objavio, o Veṇḍu,” reče Blaženi, „oni meditanti koji po njemu vežbaju, marljivi kada je pravo vreme, neće pasti pod vlast Smrti.”

2. Anāthapiṇḍika

Dīghalaṭṭhi Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Kad je jednom noć bila na izmaku, mlado božanstvo Dīghalaṭṭhi, izuzetne lepote, dođe do Blaženog i obasja svojim sjajem čitav Bambusov gaj. Kad je stiglo, pokloni se Blaženom, pa stade sa strane. Stojeći sa strane, mlado božanstvo Dīghalaṭṭhi u prisustvu Blaženog izgovori ove stihove: „Monah treba da bude onaj koji meditira, uma oslobođenog, ako želi da mu se srce umiri. Kada je razumeo nastanak i nestanak sveta, razborit, nezavisan, to je nagrada koju zadobija.”

2. Anāthapiṇḍika

Nandana Stojeći sa strane, mlado božanstvo Nandana se Blaženom obrati ovim stihovima: