„Tako je, veliki kralju! Tako je! Tako reče Blaženi… „Kome je do samog sebe stalo, neka ne okiva sebe zlom, jer sreću ne zadobija lako onaj ko nedela čini. Kad te jednom smrt ščepa i svoj život napustiti treba, šta je zaista tvoje? Šta poneseš kada na put polaziš? Šta te u stopu prati, šta te ne napušta, kao ni sopstvena senka? I dobro i zlo, znaj, što počinio si ovde, to je zaista tvoje, to jedino poneti možeš kada na put pođeš. To te u stopu prati, to te ne napušta, kao ni sopstvena senka. Zato, čini ono što valja, sakupljajući dobročinstva za život budući. Dobra dela su bićima blagorodna kada se u drugom svetu rode.”

1. Prvo poglavlje

Sam svoj zaštitnik