Oni koje je strast osvojila, mrak obavio, teško razumljivu Dhammu nikada spoznati neće, jer ona vodi nasuprot toku ovoga sveta, tanana, duboka i teško uočljiva.” Razmišljajući o ovome, um Blaženog beše skloniji nedelovanju nego podučavanju Dhamme. A onda, monasi, Brahmā Sahampati, shvativši o čemu Blaženi razmišlja, pomisli: ‘Ovaj svet biće izgubljen, ovaj svet će nestati, jer um Tathāgate, plemenitog i potpuno probuđenog, skloniji je nedelovanju nego podučavanju Dhamme.’ Na to, hitro kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, Brahmā Sahampati nestade u Brahminom svetu i pojavi se pred Blaženim. Prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u njegovom pravcu i reče: ‘Poštovani gospodine, neka Blaženi podučava Dhammu, neka Uzvišeni podučava Dhammu. Postoje bića sa tek malo prašine u očima, koja propadaju jer nisu čula Dhammu. Ona će razumeti Dhammu.” Tako je govorio Brahmā Sahampati, a zatim nastavi:
