Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. I tako je jednom Blaženi sedeo u sred noći, u mrklom mraku, na otvorenom, dok je padala lagana kiša. Onda Māra, Zli, u želji da u Blaženome izazove strah, uznemirenost i jezu, dođe do Blaženog. Kad je prišao bliže, obruši nekoliko velikih komada stene. Onda mu Blaženi, razumevši: „Ovo je Māra, Zli”, odgovori u stihovima: „Čak i ako celu Lešinarevu hrid zatreseš, to ne uznemirava Budne, potpuno oslobođene.” Na to Māra, Zli, shvativši: „Blaženi me prepoznao, Srećni me prepoznao”, tužan i potišten nesta u trenu.

2. Drugo poglavlje

Lav