„Samiddhi, nije to bila zemlja koja se otvara. To je bio Māra, Zli, koji ovamo dođe ne bi li te zbunio.” Vrati se nazad, Samiddhi, i ostani n tom mestu marljiv, predan i odlučan. „Da, poštovani,” odgovori poštovani Samiddhi, pa ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide. Po drugi put je poštovani Samiddhi boravio marljiv, predan i odlučan… I po drugi put Māra, Zli, prozrevši svojim umom misao u umu poštovanog Samiddhija… načini snažan zvuk, uznemirujući i strašan, kao da se zemlja otvara. Na to se poštovani Samiddhi, shvativši sa kim ima posla, obrati Māri, Zlom, u stihovima: „Iz poverenja otidoh u beskućnike, napustivši život kućedomaćina. Moja svesnost i mudrost od tada sazreše, a um ustaljen posta u koncentraciji. Pretvori se u šta god hoćeš, ali u meni strah probuditi nećeš.” Na to Māra, Zli, shvativši: „Monah Samiddhi me prepoznao”, tužan i potišten nesta u trenu.

3. Treće poglavlje

Godhika