moraš otići ne ponevši ništa od toga; sve ih za sobom ostaviti moraš. Ono što činiš telom, govorom ili umom: to je zaista tvoje, to jedino poneti možeš kada na put pođeš. To te u stopu prati, to te ne napušta, kao ni sopstvena senka. Zato, čini ono što valja, sakupljajući dobročinstva za život budući. Dobra dela su bićima blagorodna kada se u drugom svetu rode.”

3. Treće poglavlje

Ljudi