Kraj Sāvatthīja. Jednoga dana brahman Mātuposaka (Hranitelj majke) otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče: „Učitelju Gotama, ja prosim hranu na ispravan način i isprošenom hranom na ispravan način izdržavam majku i oca. Da li radeći tako, ja ispunjavam svoju dužnost?” „Svakako, brahmane, da radeći tako ispunjavaš svoju dužnost. Ko god na ispravan način prosi hranu i isprošenom hranom na ispravan način izdržava majku i oca, taj stvara mnogo zasluga. Ko god oca i majku na ispravan način izdržava, zbog takvog služenja svojim roditeljima, od mudrih dobija pohvale ovde na zemlji, a posle smrti raduje se na nebu.” Kada ovo bi izgovoreno, brahman Mātuposaka reče Blaženome: Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama… Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

2. Nezaređeni sledbenici

Prosjak-isposnik Kraj Sāvatthīja. Jednoga dana brahman-prosjak otide do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče: „Učitelju Gotama, ja sam prosjak-isposnik, a i ti si. U čemu je onda razlika među nama?” „Nije isposnik neko ko samo hranu od drugih prosi; ko tek spoljašnju formu sledi, istinski isponik nije.