Ali za monaha tuge nema, jer znalac puta znalački živi, u dobrom glasu i sreći uživa, s pravom ga znalcem Dhamme zovu. Zato prijemčiv budi i istrajan, napustivši otrove, sebe pročisti. Iz ralja obmane sebe izbavivši, dokončaj patnju znanjem, spokojan.”

1. Vaṅgīsa

Ānanda Jednom je poštovani Ānanda boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Jednoga jutra on se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa u pratnji poštovanog Vaṅgīse krenu put Sāvatthīja da prosi hranu. I desi se da se u poštovanom Vaṅgīsi javi nemir i strast mu zatrova um. Tako se on ovim stihovima obrati poštovanom Ānandi: Čulnom željom obuzet gorim, um moj je u plamenu. Molim te, o Gotama, iz milosrđa, reci mi kako da taj plamen ugasim.