„Tako je, veliki kralju! Tako je!” Tako reče Blaženi… Raspaljeni materijalnim posedom, pohlepni, omamljeni zadovoljstvima čula, ne postaju svesni činjenice da su otišli predaleko – poput jelena uhvaćenog u klopku. Kasnije, gorčina ih čeka, nesreća im je konačan usud.”

1. Prvo poglavlje

Dvorana za suđenja Kraj Sāvatthija. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ovako reče Blaženome: „Poštovani, upravo sada, dok sam sedeo u dvorani za suđenja, video sam da čak i imućni plemići, imućni brahmani i imućni domaćini – bogati, sa velikim imanjem, sa mnogo zlata i srebra, sa obiljem blaga i imetka, sa obiljem stoke i letine – govore laži gonjeni željom za zadovoljstvima čula, opčinjeni zadovoljstvima čula, jednostavno zarad zadovoljstava čula. Onda pomislih: ’Dosta mi je bilo suđenje! Neka se drugi sada time bave!”