„Presekao je žudnju i luta sa grupom, zajednicom učenika. Zaista će mnogi što poverenje imaju preći bujicu. Ah, ovaj beskućnik će silan narod odvesti, otrgnuće ga od Kralja smrti i prevesti na drugu obalu!” (Blaženi:) „Zaista, Tathāgate, veliki heroji, predvode ljude istinskom Dhammom. A kada oni vode pomoću Dhamme, kakve zavisti može biti u onima koji to razumeju?” Onda Mārine kćeri, Taṇhā, Arati i Ragā, odoše do Māre, Zlog. A ovaj ih ugleda još izdaleka, pa im se obrati ovim stihovima: „Budale! Pokušale ste da smrvite planinu stabljikama lokvanja, da noktima prokopate greben, da zubima žvaćete gvožđe. Kao da ste udarale kamen glavom nadajući se da ćete naći dno u provaliji, ili kao da ste grudima udarale o panj – razočarane napuštate Gotamu.” (Narator:) „Došle su blistave: Taṇhā, Arati i Ragā, ali Učitelj ih je oduvao odatle, kao što vetar oduva otpali pamuk.”