Jednom je Blaženi boravio u zemlji Kosala, na obali reke Sundarike. A brahman po imenu Sundarika Bhāradvāđa je takođe na obali reke Sundarike izvodio obred vatre i prinosio žrtvu paljenicu. Kada je brahman završio obred vatre i prineo žrtvu paljenicu, ustade on sa svog mesta i pogleda oko sebe, na sve četiri strane, pitajući se: „Kome bih mogao dati ostatke ove hrane koju sam prineo bogovima?” Onda brahman Sundarika Bhāradvāđa spazi Blaženog kako sedi pod jednim drvetom, glave pokrivene ogrtačem. I tako s ponudama u levoj ruci i krčagom sa vodom u desnoj, otide on do Baženoga. Začuvši brahmanove korake, Blaženi otkri glavu. Na to brahman Sundarika Bhāradvāđa pomisli: „Ovaj poštovani je obrijao glavu, ovaj poštovani je neki ćelavac!” i htede da se vrati natrag. Ali onda mu se javi ova misao: „Neki brahmani su ovde takođe obrijane glave. Bolje da odem do njega i pitam ga iz koje je kaste.” Tako brahman Sundarikabhāradvāđa priđe Blaženom i reče: „Kojoj kasti poštovani pripada?” „Ne pitaj za kastu, već pitaj za dela, jer vatra se može zapaliti od svakog drveta. Iako niskog porekla, istrajan utihnuli mudrac, obuzdan zazorom od nedela, plemenit postaje. Onoga ko istinom ukroćen je, trpeljiv, ko znanjem potpuno ovladao je i svetačkim životom živi, toga neka prizove onaj ko žrtvu prinosi i u pravo vreme za njega žrtvu prinese.