„Jednom su se, monasi, božanstva i titani raspoređivali za bitku. Onda Sakka, vladar bogova, reče mladom božanstvu Suvīri ovako: ’Dragi Suvīra, titani su krenuli u boj protiv božanstava. Idi, dragi Suvīra, i suprotstavi se titanima.’ ’Da, vaše visočanstvo’, odgovori Suvīra Sakki, vladaru bogova, ali ostade nemaran. Po drugi put Sakka reče Suvīri… ali on i po drugi put ostade nemaran. Po treći put Sakka reče Suvīri… ali on i po treći put ostade nemaran. Onda se Sakka, vladar bogova, obrati mladom božanstvu Suvīri u stihovima: ’Gde ne treba napora i truda, a ipak se sreća dostiže, na takvo mesto kreni, Suvīra, i mene povedi sa sobom.’ (Suvīra:) ’Lenjivac koji se ne napreže, niti svoje dužnosti ispunjava, al' ipak mu sve želje bivaju ispunjene: to mi podari, Sakka, poput blagoslova.’ (Sakka:) ’Tamo gde lenjivac koji se ne napreže može dostići večno blaženstvo: na takvo mesto kreni, Suvīra, i mene povedi sa sobom.’ (Suvīra:) ’Blaženstvo, najviši devo, koje možemo naći i bez toga da išta činimo, o Sakka, bez tuge, bez očajanja, to mi podari, Sakka, poput blagoslova.’ (Sakka:) ’Ako postoji igde takvo mesto gde i bez rada ne nazadujemo, to je zaista put nibbāne: na takvo mesto kreni, Suvīra, i mene povedi sa sobom.’