Onda se Sakka, vladar bogova, obrati božanstvima neba trideset trojice: ’Ne negodujte, časna gospodo, zbog ovog sina bogova. U prošlosti, dok je bio čovek, on je prihvatio poverenje, prihvatio vrlinu, prihvatio znanje, prihvatio velikodušnost, prihvatio mudrost u Dhammi i pravilima koje je objavio Tathāgata. I pošto je tako učinio, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu, u društvu božanstava neba trideset trojice. I nadmašuje druge bogove svojom lepotom i slavom.’ Zatim Sakka, vladar bogova, ne bi li umirio bogove neba trideset trojice, izgovori ove stihove: „U onome čije poverenje u Tathāgatu jeste nepokolebljivo i čvrsto ukorenjeno, čija je vrlina dobra, cene je plemeniti i hvale, ko ima poverenje u Sanghu i čije je viđenje ispravno – za njega kažu da nije siromašan, da njegov život nije uzaludan. Zato inteligentan čovek, podsećajući se Budinog učenja, treba da se posveti veri i vrlini, poverenju i viđenju Dhamme.”

2. Drugo poglavlje

Divno mesto U Đetinom gaju, kraj Sāvatthija. Onda Sakka, vladar bogova, dođe do Blaženog, pokloni mu se i stade sa strane. Dok je tako stajao, reče on Blaženome: „Poštovani, šta je to divno mesto?” „Svetilišta u parkovima, svetilišta u šumi, dobro načinjena jezerca sa lotosima – ne vrede ni šesnaestinu lepote ljudskog bića. U selu ili šumi, u dolini ili na visu, gde god da probuđeni boravi, to je divno mesto?”

2. Drugo poglavlje

Davanje