Kraj Sāvatthīja. A Blaženi ovako reče: „„Monasi, u davna vremena Vepaćitti, vladar titana, živeo je bolan, u mukama, teško bolestan. Onda Sakka, vladar bogova, otide do Vepaćittija, vladara titana, da ga poseti. Vepaćitti ugleda Sakku još izdaleka kako dolazi. Videvši ga, reče mu: ’Izleči me, vladaru bogova.’ ’Nauči me, Vepaćitti, Sambarinoj magiji.’ ’Neću te naučiti sve dok se, časni gospodine, ne posavetujem sa titanima.’ Onda Vepaćitti, vladar titana, upita titane: ’Da li da naučim Sakku, vladara bogova, Sambarinoj magiji?’ ’Nemoj ga, časni gospodine, naučiti Sambarinoj magiji.’” Onda se Vepaćitti, vladar titana, obrati Sakki, vladaru bogova u stihovima: „Mag, Maghavā Sakka, kralju bogova, Suđin mužu, odlazi u užasan pakao, baš kao i Sambara na stotinu godina.”

3. Treće poglavlje

Prekršaj Kraj Sāvatthīja. U to vreme dvojica monaha su se posvađala i jedan od monaha je prekršio pravila. Potom taj monah u prisustvu onog drugog priznade prekršaj kao takav; ali drugi monah to ne prihvata. Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ispričaše mu šta se dogodilo. „Postoje, monasi, dve vrste budala. Onaj ko ne vidi prekršaj kao prekršaj i onaj ko mu, kad neko prizna prekršaj, to ne oprosti onako kako nalaže Učenje. To su dve vrste budala. Postoje, monasi, dvojica mudrih. Onaj ko vidi prekršaj kao prekršaj i onaj ko mu, kad neko prizna prekršaj, to oprosti onako kako nalaže Učenje. To su, monasi, dvojica mudrih.