Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljastim krovom. A kad je jednom noć bila na izmaku, Kokanadā, Pađđunnina kći izvanredne lepote, dođe do Blaženog, osvetlivši čitav Veliki gaj, te mu se s poštovanjem pokloni i stade sa strane. Stojeći sa strane, u prisustvu Blaženog ona izgovori ove stihove: „Klanjam se Potpuno Budnome. najboljem među bićima, koji živi u šumi kraj Vesāliya. Ja sam Konanadā, Kokanadā, Pađđunnina kći. Ranije sam samo slušala o Dhammi, koju ju je Vidilac razumeo; ali sada sam joj i sama svedok, dok je mudrac podučava. Oni neznalice koji idu unaokolo kritikujući plemenitu Dhammu, skončavaju u užasnom Roruva paklu i jako dugo muke trpe. Ali oni koji su pronašli mir i strpljenje u okviru plemenite Dhamme, napustiši svoje ljudsko telo, takvi do vrha napune nebeski svet.”

4. Satullapa božanstva

Pađđunnina kći (2)