Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Kad je jednom noć bila na izmaku, mlada božanstava izuzetne lepote, učenici drugih učitelja – Asama i Sahali, Niṅka i Ākoṭaka, Vetambari i Māṇavagāmiya – dođoše do Blaženog i svojim sjajem obasjaše čitav Đetin gaj. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom, pa stadoše sa strane. Stojeći sa strane, mlado božanstvo Asama u prisustvu Blaženog izgovori ove stihove, a u vezi sa Pūraṇa Kassapom: „U ranjavanju i ubijanju ovde, u prebijanju i pretnjama, Kassapa nije prepoznao zlo, niti video bilo kakve zasluge za sebe. Zaista je podučavao ono što je vredno poverenja: taj učitelj zaslužuje da ga poštujemo.” Onda mlado božanstvo Sahaliu prisustvu Blaženog izgovori ove stihove, a u vezi sa Makkhali Gosālom: „Uz pomoć mučenja tela i savesnosti, potpuno samoobuzdavanje je dosegao. Prepirke sa drugima je sasvim napustio, odustavši od laganja, samo je istinu govorio.” Onda mlado božanstvo Niṅka u prisustvu Blaženog izgovori ove stihove, a u vezi sa Nigaṇṭha Nāṭaputtom: