Tako neki monah napreduje u meri u kojoj poseduje veru i ljubav. Tada monasi ovako razmišljaju: “Prijatelji, ovaj monah napreduje u meri u kojoj poseduje veru i ljubav. Neka ne izgubi tu meru vere i ljubavi, što bi se to moglo dogoditi ukoliko ga neprekidno kritikujemo.” Zamisli čoveka sa samo jednim okom; njegovi prijatelji i poznanici, njegovi najbliži i rođaci paze na to oko, ovako razmišljajući: “Neka ne izgubi i to jedno oko.” Isto tako, neki monah napreduje u meri u kojoj poseduje veru i ljubav… “Neka ne izgubi tu meru vere i ljubavi, što bi se to moglo dogoditi ukoliko ga neprekidno kritikujemo.” To je uzrok, to je razlog što nekog monaha ovde često kritikuju. To je uzrok, to je razlog što nekog monaha ovde često ne kritikuju.“ “A šta je uzrok, šta je razlog da je ranije bilo manje pravila vežbanja, a više je monaha dosezalo krajnje znanje? Šta je uzrok, šta je razlog da sada ima više pravila vežbanja, a manje monaha doseže krajnje znanje?