O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ako ne postoji činjenje, tada je ovaj dobri čovek sebe dovoljno osigurao posle sloma tela. Ali ako postoji činjenje, tada će se posle sloma tela, posle smrti on preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da ne postoji činjenje: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri kritikuju kao nemoralnu osobu, nekog ko zastupa pogrešno stanovište, zagovornika učenja o nečinjenju. S druge strane, ako postoji činjenje, onda je ovaj dobri čovek igrao na pogrešnu kartu na obema stranama: mudri ga kritikuju ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu. Pogrešno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način što ga proširuje samo na jednu stranu i isključuje korisnu alternativu.’