„Jednom davno, Ānanda, upravo u ovoj Mithili živeo je kralj po imenu Makhādeva. Bio je pravedan kralj, vladao je u skladu sa Dhammom, veliki kralj učvršćen u Dhammi. Rukovodio se Dhammom kada je bio među brahmanima i kućedomaćinima, među stanovnicima i grada i sela, a poštovao je i uposatha dane, četrnaesti, petnaesti i osmi unutar dve sedmice. Posle mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina, kralj Makhādeva ovako se obrati svome berberinu: ’Dobri berberine, kada vidiš da mi rastu sede vlasi, reci mi to.’ ’Da, gospodaru’, odgovori ovaj. I posle mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina berberin ugleda sede vlasi kako rastu na glavi kralja Makhādeve. Kad ih ugleda, reče kralju: ’Božanski glasnici su se pojavili, gospodaru; na glavi vašeg visočanstva vide se sede vlasi kako rastu.’ ’Onda, dobri berberine, pincetom pažljivo iščupaj te sede vlasi i stavi ih na moj dlan.’ ’Da, gospodaru’, odgovori on, te pincetom pažljivo iščupa sede vlasi i stavi ih na kraljev dlan.