Tom prilikom je asketa Sakuludāyin sedeo sa velikom grupom drugih asketa, koji su pravili veliku galamu i žučno raspravljali o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima… jesu li stvari ovakve ili onakve. Onda asketa Sakuludāyin još izdaleka opazi Blaženog kako dolazi. Kad ga je video, poče da utišava okupljene ovim rečima: „Prijatelji, budite tihi; prijatelji, ne pravite buku. Evo, ga dolazi asketa Gotama. Ovaj poštovani voli tišinu i hvali tišinu. Ako se utišamo, možda će poželeti da nam se pridruži. Na to se askete utišaše. I Blaženi dođe do askete Sakuludāyina, koji mu ovako reče: „Poštovani gospodine, neka Blaženi priđe! Dobro nam Blaženi došao! Mnogo je vremena prošlo otkako je Blaženi ugrabio priliku da dođe ovamo. Neka Blaženi sedne, ovo je mesto spremno za njega.“ Blaženi sede na pripremljeno mesto, a asketa Sakuludāyin odabra jedno niže, sa strane. Kad je tako uradio, Blaženi ga upita: „Radi kakvog razgovora ste se ovde okupili, Udāyine? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?“