Postoje, Aggivessana, tri vrste osećaja: prijatan osećaj, bolan osećaj, ni bolan ni prijatan osećaj. Kad neko oseća prijatan osećaj, tada ne oseća bolan ili ni bolan ni prijatan osećaj; tada on oseća samo prijatan osećaj. Kad neko oseća bolan osećaj, tada ne oseća prijatan ili ni bolan ni prijatan osećaj; tada on oseća samo bolan osećaj. Kad neko oseća ni bolan ni prijatan osećaj, tada ne oseća prijatan ili bolan osećaj; tada oseća samo ni bolan ni prijatan osećaj. Prijatan osećaj, Aggivessana, jeste prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku. Bolan osećaj takođe je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku. Ni bolan ni prijatan osećaj takođe je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku. Kad to vidi, dobro upućen plemeniti učenik prestaje da bude očaran prijatnim osećajem, prestaje da bude očaran bolnim osećajem, prestaje da bude očaran ni bolnim ni prijatnim osećajem. Pošto više nije očaran, u njemu se hladi strast. Kroz hlađenje strasti (njegov um) jeste oslobođen. Kad je oslobođen, dolazi znanje: „Oslobođen je.“ On razume: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’“ Monah čiji je um tako oslobođen, Aggivessana, ne staje ni na čiju stranu i ne prepire se ni sa kim; govori reči koje se koriste u svetu, ali ne vezuje se za njih.“