„Dobro, Seniya, pošto ne mogu da te odvratim kad kažem: ’Dovoljno je, Seniya. Ne postavljaj mi takvo pitanje’, odgovoriću ti. Dakle, Seniya, neko razvija volovski zavet potpuno i neograničeno, razvija volovsku naviku potpuno i neograničeno, razvija volovski um potpuno i neograničeno, razvija volovsko ponašanje potpuno i neograničeno. Radeći tako, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u društvu volova. Ako pri svemu tome ovako razmišlja: ’Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili asketskim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo’, to je pogrešno razumevanje. A za onoga sa pogrešnim razumevanjem postoje dva odredišta: čistilište ili svet životinja. Dakle, Seniya, ako u volovskom zavetu uspe, odvešće ga to u društvo volova; ako ne uspe, odvešće ga to u čistilište„ Kad ovo bi izrečeno, Puṇṇa, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada Blaženi reče Seniyi, golom asketi psećeg zaveta: „Seniya, nisam te mogao odvratiti kada rekoh: ’Dovoljno je, Seniya. Ne postavljaj mi takvo pitanje.„ (Na to Seniya, asketa volovskog zaveta, reče:) „Ne plačem ja zato što je tako govorio Blaženi, već zato što sam tako davno primio taj volovski zavet i tako dugo ga praktikovao. Poštovani gospodine, ovakvo je moje poverenje u Blaženog: ’Blaženi može da me poduči Dhammi na takav način da napustim volovski zavet i da ovaj goli asketa psećeg zaveta napusti svoj pseći zavet.„ „Onda, Puṇṇa, dobro slušaj i zapamti šta ću ti reći” „Da, poštovani”, odgovori on. A Blaženi ovako nastavi:
