“O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovi dobri askete i brahmani zastupaju učenje i gledište “sigurno je da ne postoji prestanak bivanja”, ali ja to tako ne vidim. Ovi drugi dobri askete i brahmani zastupaju učenje i gledište “sigurno je da postoji prestanak bivanja”, ali ja to tako ne vidim. Ako bih, a da ne znam i ne vidim, stao na jednu stranu i objavio “Samo ovo je istina, sve drugo je pogrešno”, to mi ne bi priličilo. Što se tiče asketa i brahmana čiji učenje i gledište jesu “sigurno je da ne postoji prestanak bivanja”, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da se (posle smrti) rodim među božanstvima nematerijalnih svetova, koja se sastoje od opažaja. Što se tiče asketa i brahmana čiji učenje i gledište jesu “sigurno je da postoji prestanak bivanja”, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da ovde i sada dostignem krajnje oslobođenje. “Sigurno je da ne postoji prestanak bivanja”, blisko je strasti, blisko sputanosti, blisko oduševljavanju, blisko grabljenju, blisko vezivanju; gledište onih dobrih asketa i brahmana koji zastupaju učenje i gledište “sigurno je da postoji prestanak bivanja”, blisko je odsustvu strasti, blisko odsustvu sputanosti, blisko odsustvu oduševljavanja, blisko odsustvu grabljenja, blisko odsustvu vezivanja. Pošto je promislio o tome, mudar čovek praktikuje put hlađenja strasti prema bivanju, slabljenja i nestanka bivanja. Domaćini, na ovome svetu moguće je naći četiri vrste ljudi. Koje četiri? Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe. Jedna vrsta ljudi nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih. Jedna vrsta ljudi ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih. Pošto takva osoba ne nanosi bol ni sebi, ni drugima, ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.