U to vreme jedan broj monaha išao je da poseti Budu. Poštovani Vaććhagotta ih još izdaleka vide kako dolaze, otide do njih i upita: „Kuda su se to poštovani uputili?” su se to poštovani uputili?” „Prijatelju, idemo da vidimo Blaženoga.” U tom slučaju, mogu li poštovani iskazati poštovanje Blaženome i u moje ime, poklonivši mu se do nogu i ovim rečima: ‘Poštovani gospodine, monah Vaććhagotta do nogu se klanja Blaženom’? Tada recite: ‘Odajem ‘Odajem poštovanje Blaženome, odajem poštovanje Uzvišenome!’” poštovanje Blaženome, odajem poštovanje Uzvišenome!’” „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. I tako odoše do Blaženoga, poklone mu se, sednu sa strane i rekoše: „Poštovani gospodine, monah Vaććhagotta do nogu se klanja Blaženome i kaže: ‘Odajem poštovanje Blaženome, odajem poštovanje Uzvišenome!’” „Monasi, obuhvativši njegov um svojim umom, ja sam već znao ovo o monahu Vaććhagotti: ‘Monah Vaććhagotta dosegao je trovrsno istinsko znanje i poseduje veliku natprirodnu snagu i moć.’ I božanstva su mi rekla ovo: ‘Monah Vaććhagotta dosegao je trovrsno istinsko znanje i ‘Monah Vaććhagotta dosegao je trovrsno istinsko znanje i poseduje veliku natprirodnu snagu i moć.’” Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga Govor Dīghanakhi