Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Mahā Kaććāna boravio kraj Madhure, u Gundinom gaju. I Avantiputta, kralj Madhure, doču: „Asketa Kaććāna živi kraj Madhure, u Gundinom gaju. Ovakav se dobar glas raširio o učitelju Kaććāni: „On je mudar, poseduje uvid, pronicljiv je, učen, artikulisan i oštrouman; u poodmaklim je godinama i arahant.“ Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.“ Onda Avantiputta, kralj Madhure, naredi da se pripremi veliki broj kočija i popevši se na jednu od njih, sa čitavom svitom izveze se iz Madhure, kako bi video poštovanog Mahā Kaććānu. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i peške otide do mesta gde je boravio poštovani Mahā Kaććāna. Tu se pozdravi s njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče: „Učitelju Kaććāna, brahmani ovako kažu: „Brahmani su najviša kasta, a svi oni koji pripadaju drugim kastama su ispod njih; brahmani su najsvetlija kasta, a svi oni koji pripadaju drugim kastama su tamnije puti; samo su brahmani pročišćeni, ali ne i ne-brahmani; samo su brahmani sinovi Brahme, rođeni iz njegovih usta, Brahmā ih je rodio, Brahmā ih je stvorio, oni su baštinici Brahme.