„A kako bi trebalo da odgovorim da bih mogao reći ono što je Blaženi izgovorio, što nije pogrešno tumačenje njegovih reči, suprotno činjenicama? Kako mogu objasniti u skladu sa Dhammom, na takav način da se mojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti?“ „Vaććha, ako odgovoriš ovako: ’Asketa Gotama ima trostruko istinsko znanje’, tada ćeš govoriti ono što sam i ja rekao i nećeš pogrešno tumačiti moje reči, suprotno činjenicama. Tada ćeš objašnjavati u skladu sa Dhammom, na takav način da se tvojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti. Jer onoliko koliko poželim, toliko sam u stanju da se prisetim svojih prošlih života, jednog rođenja, dva rođenja… (kao sutta 51, §24)… Tako se sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. Onoliko daleko koliko poželim, duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, mogu da vidim bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđam kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima… (kao sutta 51, §25)… Razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazim i ostajem u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Ako odgovoriš ovako: ’Asketa Gotama ima trostruko istinsko znanje’, tada ćeš govoriti ono što sam i ja rekao i nećeš pogrešno tumačiti moje reči, suprotno činjenicama. Tada ćeš objašnjavati u skladu sa Dhammom, na takav način da se tvojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti.“ Kad ovo bi rečeno, Vaććhagotta upita Blaženog: „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji domaćin koji je, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje?“ „Vaććha, nema domaćina koji je, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje.“