„Isto tako, prinče, postoji pet sastojaka nastojanja. Kojih pet? Monah ima veru u sebi, veruje u Tathāgatino probuđenje ovako: ’Blaženi je plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Zatim je bez bolesti i bolova, ima dobro varenje, koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo, već srednje i u stanju je da podnese silu nastojanja. Zatim je pošten i iskren, pred učiteljem i njegovim saputnicima u svetačkom životu prikazuje se kakav zaista jeste. Zatim je energičan u napuštanju nepovoljnih stanja i prihvatanju povoljnih stanja, postojan, odlučan, ulaže napor i istrajava u negovanju povoljnih stanja. Zatim je mudar; poseduje mudrost u pogledu nastanka i prestanka, koja je plemenita i prodorna, a vodi potpunom iskorenjivanju patnje. To su pet sastojaka nastojanja.