Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u Anguttarāpi, kraj grada po imenu Āpaṇa. Kad je svanulo jutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Āpaṇe da prosi hranu. Kada je prošao Āpaṇu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do nekog gaja da u njemu provede ostatak dana. Zašavši u gaj, sede u podnožje drveta da tu provede ostatak dana. Kad je svanulo jutro, poštovani Udāyin se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Āpaṇe da prosi hranu. Kada se prošao Āpaṇu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do istog onog gaja da u njemu provede ostatak dana. Zašavši u gaj, sede u podnožje drveta da tu provede ostatak dana. Onda se poštovanom Udāyinu, dok je boravio u osami, povučen, javi ova misao: „Koliko nas je samo bolnih stanja Blaženi oslobodio! Koliko nam je samo prijatnih stanja Blaženi priuštio! Koliko nas je samo štetnih stanja Blaženi oslobodio! Koliko nam je samo korisnih stanja Blaženi priuštio!”