„Ali, učitelju Ānanda, koja je to četiri puta kao negaciju svetačkog života objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, kakve mudar čovek svakako ne bi živeo. Ako bi ih i živeo, svakako ne bi dostigao istinski put, Dhammu, koja je blagorodna.“ Tako, Sandaka, neki učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: ’Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog; nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju; nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet. Kada umre, zemlja se vraća i spaja sa čitavom masom zemlje, voda se vraća i spaja sa čitavom masom vode, vatra se vraća i spaja sa čitavom masom vatre, vazduh se vraća i spaja sa čitavom masom vazduha; a mentalne i fizičke moći bivaju rasute u prostoru. (Četiri) čoveka na nosilima odnose leš. Posmrtni govori traju koliko i lomača; kosti potom izblede; prinete žrtve paljenice izmešaju se s pepelom. Darežljivost je učenje za budale. Kada bilo ko tvrdi da postoji (davanje i slično), to je šuplje, pogrešno blebetanje. Budale i mudraci su na isti način posečeni i uništeni raspadom tela; posle smrti oni ne postoje.’