Šta misliš, Māgandiya? Da li bi to mlado božanstvo, okruženo nimfama u Nandana gaju, koje i samo uživa vezano sa pet struna božanskih zadovoljstava čula, zavidelo tom kućedomaćinu ili njegovom sinu koji uživa vezan sa pet struna (čovekovih) zadovoljstava čula i da li bi se ono vratilo (čovekovim) zadovoljstvima čula? „Ne, učitelju Gotama. A i zašto bi? Nebeska zadovoljstva čula su izvrsnija i uzvišenija od čovekovih zadovoljstava čula.“ Isto tako, Māgandiya, kad sam ranije živeo životom domaćina, i ja sam uživao, vezan sa pet struna zadovoljstava čula: oblicima dostupnim oku… dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, podsticajnim za strast. A kasnije, kad sam razumeo u skladu sa stvarnošću, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu zadovoljstava čula, napustio sam žudnju za zadovoljstvima čula, iz sebe uklonio groznicu za zadovoljstvima čula i živim bez žeđi, uma potpuno smirenog. Vidim kako druga bića nisu oslobođena strasti za zadovoljstvima čula, već su progutana željom za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, prepuštaju se zadovoljstvima čula, i ne zavidim im niti se oduševljavam time. A zašto? Zato što, Māgandiya, postoji užitak koji nije povezan sa zadovoljstvima čula, nije povezan s nepovoljnim stanjima uma, a prevazilazi blaženstvo bogova. Pošto u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti se time oduševljavam.