„Ali, Udāyine, koji je praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet?“ „Tako što, napuštanjem ubijanja živih bića, čovek odustane od ubijanja živih bića; napuštanjem uzimanja onoga što nije dato, čovek odustane od uzimanja onoga što mu nije dato; napuštanjem nedoličnih seksualnih odnosa, čovek ne stupa u njih; napuštanjem laži, čovek ne laže; ili isto tako odabere i sprovodi neku od asketskih praksi. To je praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet.“ „Šta misliš, Udāyine, u situaciji kada napusti ubijanje živih bića i odustane od ubijanja živih bića, da li njegovo sopstvo oseća samo zadovoljstvo ili i zadovoljstvo i bol?“ „I zadovoljstvo i bol, poštovani.“ „Šta misliš, Udāyine? Kad čovek napusti uzimanje onoga što mu nije dato i odustane od uzimanja onoga što mu nije dato… kad napusti nedolične seksualne odnose i ne stupa u nedolične seksualne odnose… kad napusti laž i više ne laže, da li njegovo sopstvo oseća samo zadovoljstvo ili i zadovoljstvo i bol?“ „I zadovoljstvo i bol.“ „Šta misliš, Udāyine? Kad preduzima neku od asketskih praksi, da li njegovo sopstvo oseća samo zadovoljstvo ili i zadovoljstvo i bol?“ „I zadovoljstvo i bol, poštovani.“ „A šta misliš, Udāyine? Da li se potpuno prijatan svet ostvaruje tako što sledimo put mešavine zadovoljstva i bola?“ „Blaženi je okončao raspravu; Uzvišeni je okončao raspravu.“