Tada kralj Koravya reče svom lovočuvaru: „Dobri moj lovočuvaru, pripremi Migāćīra vrt, pa da odem tamo i uživam u prirodi.“ „Da, vaše visočanstvo“, odgovori ovaj. I dok je pripremao Migāćīra vrt, ugleda poštovanog Raṭṭhapālu kako je seo u podnožje nekog drveta da tu provede dan. Zato otide do kralja i reče: „Migāćīra vrt je spreman za vas, vaše visočanstvo. Tamo je i plemeniti Raṭṭhapāla, sin najuglednije porodice iz Thullakoṭṭhite, o kojem ste uvek govorili pohvalno. Sedi u podnožju nekog drveta, da tu provede dan.“ „U tom slučaju, dobri moj lovočuvaru, zaboravimo uživanje u vrtu za ovaj dan. Idemo da iskažemo poštovanje učitelju Raṭṭhapāli.“ Tada, naredivši „Ponesite svu hranu koja je pripremljena“, kralj Koravya dade da se opremi svečana kočija, pope se na nju i praćen drugim kočijama, izveze se iz Thullakoṭṭhite u punom kraljevskom sjaju, kako bi video poštovanog Raṭṭhapālu. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i u pratnji svojih najistaknutijih savetnika, peške otide do poštovanog Raṭṭhapāle. Pozdravi se s poštovanim Raṭṭhapālom, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče: „Evo jedan svečani prekrivač za slona. Neka poštovani Raṭṭhapāla izvoli sesti na njega!“ „Nije potrebno, veliki kralju! Sedi ti na njega! Ja već sedim na svojoj prostirci.“ Kralj Koravya sede na pripremljeno mesto i reče: