O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ovaj dobri učitelj zastupa ovakvo učenje i gledište: „Nema uzroka… u šest klasa.“ Ako su reči ovog dobrog učitelja istinite, onda sam ja ovde (u ovom učenju) obavio (svoju dužnost) time što ga nisam praktikovao, onda sam ovde živeo (svetački život) tako što to učenje nisam živeo. Obojica smo jednaki ovde (u ovom učenju), obojica smo stigli do jednakosti, pa ipak ne kažem da ćemo obojica biti pročišćeni bez uzroka i razloga. Ali suvišno je za ovog dobrog učitelja… Šta ja to znam i vidim zbog čega bi trebalo da živim svetačkim životom predvođen ovim učiteljem?’ I tako, kad ustanovi da je taj put negacija svetačkog života, okreće se od njega i napušta ga. To je treći put negacije življenja svetačkog života koji je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni…