U Vebhalingi je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, kao svoga pokrovitelja, kao svoga glavnog pokrovitelja, imao grnčara po imenu Ghaṭīkāra. Taj grnčar Ghaṭīkāra je kao prijatelja, kao svog bliskog prijatelja imao brahmanskog učenika po imenu Đotipāla. Jednoga dana grnčar Ghaṭīkāra obrati se brahmanskom učeniku Đotipāli ovim rečima: ‚Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo Budu Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženoga, plemenitog i potpuno probuđenoga.“ Brahmanski učenik Đotipāla odgovori: „Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra. Kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?“ I drugi i treći put grnčar Ghaṭīkāra reče: „Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.“ I drugi i treći put brahmanski učenik Đotipāla odgovori: „Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra. Kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?“ –‚Ako je tako, dragi moj Đotipāla, uzmimo onda sunđer i sapun, te hajdemo na reku da se okupamo.“ –‚Vrlo dobro‘, odgovori Đotipāla.