Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Bhagga, kraj Suṁsumāragire, u Bhesakaḷā gaju, u parku jelena. U to vreme princ Bodhi upravo je podigao palatu po imenu Kokanada i u nju se još nije uselio bilo kakav asketa ili brahman ili bilo koje drugo ljudsko biće. Onda se princ Bodhi obrati brahmanskom učeniku Sañđikāputti ovim rečima: „Hajde, dragi moj Sañđikāputta, idi do Blaženoga, pokloni mu se do nogu u moje ime i upitaj ga je li pošteđen bolesti i tegoba, je li zdrav, snažan i da li se dobro oseća, sledećim rečima: ’Princ Bodhi se klanja do nogu Blaženome i pita ga je li pošteđen bolesti… i da li se dobro oseća.’ Zatim kaži: ’Poštovani gospodine, molimo Blaženoga da zajedno s monaškom zajednicom prihvati poziv princa Bodhija za sutrašnji obrok.’“ „Da, gospodine“, odgovori Sañđikāputta, te ode do Blaženoga i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče: „Učitelju Gotama, princ Bodhi se klanja do nogu Blaženome i pita ga je li pošteđen bolesti… i da li se dobro oseća. I još kaže ovako: ’Molimo Blaženog da zajedno s monaškom zajednicom prihvati poziv princa Bodhija za sutrašnji obrok.’“ ’Princ Bodhi se klanja do nogu Blaženome i pita ga je li pošteđen bolesti… i da li se dobro oseća.’ Zatim kaži: ’Poštovani gospodine, molimo Blaženoga da zajedno s monaškom zajednicom prihvati poziv princa Bodhija za sutrašnji obrok.’„