I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio način da se sete mnoštva svojih prošlih života, dakle jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri rođenja, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset rođenja, trideset rođenja, četrdeset rođenja, pedeset rođenja, stotinu rođenja, hiljadu rođenja, stotinu hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja sveta, mnogih eona širenja sveta, mnogih eona skupljanja i širenja sveta: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo, uživao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo u novu egzistenciju.’ Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti. Baš kao kad čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa još u neko dalje, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ’Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo, i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’ Isto tako, svojim sam učenicima objavio način da se sete mnoštva svojih prošlih života… Tako se oni sećaju svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti.