Tom prilikom je princ Abhaya u krilu držao svog malog sinčića. Na to Blaženi reče princu Abhayi: „Šta misliš, prinče? Ako bi, dok ti ili dadilja ne obraćate pažnju, ovo dete stavilo komad drveta ili kamen u usta i on se zaglavio u grlu, šta bi uradio?” „Poštovani gospodine, pokušao bih da mu to izvadim iz usta. Ako mi ne bi uspelo, zgrabio bih detetu glavu jednom šakom, savio prst na drugoj i makar ga povredio da krv poteče, gurnuo bih mu prst duboko u grlo kako bih taj predmet izvadio. A zašto? Iz saosećanja prema detetu.” „Isto tako, prinče, reči za koje Tathāgata zna da su neistinite, netačne i beskorisne, koje se takođe drugima ne bi dopale, koje bi im bile neprijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite i tačne, ali beskorisne, koje se takođe drugima ne bi dopale, koje bi im bile neprijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite, tačne i korisne, ali koje se drugima ne bi dopale, koje bi im bile neprijatne, za takve reči Tathāgata zna pravi trenutak da ih izgovori. One reči za koje Tathāgata zna da su neistinite, netačne i beskorisne, ali koje bi se drugima dopale, koje bi im bile prijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite i tačne, ali su beskorisne i koje bi se drugima dopale, koje bi im bile prijatne, takve reči Tathāgata ne izgovara. One reči za koje Tathāgata zna da su istinite, tačne i korisne, koje bi se drugima dopale, koje bi im bile prijatne, za takve reči Tathāgata zna pravi trenutak da ih izgovori. A zašto? Zato što u Tathāgati ima saosećanja za bića.” „Poštovani, kada učeni plemići, učeni brahmani, učeni kućedomaćini i učeni askete formulišu pitanje, dođu do Blaženog i postave ga, postoji li već u umu Blaženog misao: ’Ako dođu i pitaju me ovo, ja ću im odgovoriti ovako’? Ili vam se odgovor javi na licu mesta?” „Što se toga tiče, prinče, postaviću ti jedno pitanje. Odgovori kako misliš da treba. Ša misliš, prinče? Da li se dobro razumeš u delove kočije?” „Da, dobro se razumem.” „A šta misliš, prinče? Kada ljudi dođu i pitaju te: ’Kako se zove ovaj deo kočije?’, postoji li već u tvom umu misao: ’Ako dođu i pitaju me ovo, ja ću im odgovoriti ovako’? Ili ti se odgovor javi na licu mesta?
