„Dragi, naš Raṭṭhapāla je legao na pod, s rečima: ‚Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.“ Idite, dragi, do našeg Raṭṭhapāle i recite mu: „Prijatelju Raṭṭhapāla, ti si sin jedinac svojih roditelja… Ustani, prijatelju Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se… pa kako da ti tvoji roditelji daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?‘“ Na to Raṭṭhapālini prijatelji odoše do njega i rekoše mu: „Prijatelju Raṭṭhapāla, ti si sin jedinac svojih roditelja, drag i voljen. Podizali su te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, prijatelju Raṭṭhapāla. Ustani, prijatelju Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se. I dok jedeš, piješ i zabavljaš se, možeš uživati u zadovoljstvima čula i sticati zasluge dobročinstvima. Roditelji ti ne dopuštaju da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike. Čak i da te smrt uzme, ne bi se pomirili da te izgube, pa kako da ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“ Na ovo Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč. I drugi put… I treći put mu prijatelji rekoše: „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“ I treći put Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč.