„Izvan toga, Udāyine, znam veoma mnogo božanstava (sa čijom lepotom) sjaj sunca i meseca ne može se ni porediti, pa ipak ne kažem da nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena. Ali ti, Udāyine, o toj lepoti koja je niža i inferiornija u odnosu i na jednog svica, kažeš: ’Ta lepota jeste savršena lepota’, a da ne kažeš i šta ta lepota jeste.“ „Blaženi je okončao raspravu; Uzvišeni je okončao raspravu.“ „Ali, Udāyine, zašto tako govoriš?“ „Poštovani gospodine, učenje našeg učitelja podučava: ’Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!’ Ali kada nas je Blaženi saterao u ćošak i propitivao o učenju našeg učitelja, ostali smo iznenađeni, bez reči i konfuzni.“ „Šta misliš, Udāyine, postoji li potpuno prijatan svet? Postoji li praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet?“ „Učenje našeg učitelja podučava: ’Postoji potpuno prijatan svet. Postoji praktičan način da se ostvari potpuno prijatan svet.’“