Kako nije dobio dopuštenje roditelja da napusti domaćinski život, Raṭṭhapāla na tom mestu leže na goli pod, s rečima: „Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.“ Na to Raṭṭhapālini roditelji odgovoriše: „Dragi Raṭṭhapāla, ti si naš sin jedinac, drag i voljen. Podizali smo te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, dragi Raṭṭhapāla. Čak i da te smrt uzme, ne bismo se pomirili da te izgubimo, pa kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav? Ustani, dragi Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se. I dok jedeš, piješ i zabavljaš se, možeš uživati u zadovoljstvima čula i sticati zasluge dobročinstvima. Ne dozvoljavamo ti da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike. “ Na ovo Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč. I drugi put… I treći put mu roditelji odgovoriše: „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“ I treći put Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč. Onda Raṭṭhapālini roditelji otidoše do njegovih prijatelja i rekoše im: