A šta je, monasi, strah od virova? Tako sin dobre porodice iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’ Pošto je tako učinio, ujutro se obuče, uzme svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa ode u selo da prosi hranu. Ali ne motri na svoje telo, na svoj govor, nije ustalio svesnost, čula neobuzdanih. Onda vidi nekog domaćina ili domaćinovog sina sa pet struna zadovoljstva čula, kako im se prepustio. Tada pomisli: ’Ranije, kad sam živeo kod kuće, bilo mi je dostupno svih pet struna čulnog zadovoljstva i uživao sam u njima. Moja porodica je imućna; mogao bih da uživam u tom imetku, ali i da stičem zasluge darujući ga.’ Zato napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od virova. Ovde ’virovi’ označavaju pet struna zadovoljstva čula.