A šta je, monasi, strah od proždrljivih riba? Tako sin dobre porodice iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’ Pošto je tako učinio, ujutro se obuče i uzme prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u selo da prosi hranu, ali ne motri na svoje telo, na svoj govor, nije ustalio svesnost, čula neobuzdanih. Onda vidi ženu slabo pokrivenu, oskudno obučenu. Kada ugleda takvu ženu, strast zatruje njegov um. Zato što mu je um zatrovan strašću, napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od proždrljivih riba. Ovde ’proždrljive ribe’ označavaju žene. Monasi, ove se četiri vrste straha mogu očekivati u onima koji su napustili dom i postali beskućnici u ovom učenju i pravilima.” Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga. Govor u Naḷakapāni