Govori srednje dužine: Srednjih pedeset

Serbische Übersetzung · Sutta Piṭaka — The Basket of Discourses · Band 13 · 444 Seiten

Von der KI aus dem gesamten Band zusammengefasst (42 Themen) — klicken Sie, um zum Beginn eines Themas zu springen.

Seite 1–17 Kandaraka-sutta: četiri vrste osoba koje muče sebe i druge Buda boravi u Campi, na obali jezera Gaggarā. Dolaze Pessa, sin gonioca slonova, i lutajući asketa Kandaraka. Pessa pita o četiri vrste osoba: onaj ko muči sebe, onaj ko muči druge, onaj ko muči i jedne i druge i onaj ko ne muči ni sebe ni druge. Buda ukazuje da je samo četvrta vrsta ona čiji je um zadovoljan, jer sledi plemeniti put do oslobođenja ne nanoseći nikome zlo. Kao primere navodi nage askete koji se muče asketskim podvizima, lovce koji muče druge i kraljeve koji prinose žrtve koje nan
Seite 18–23 Aṭṭhakanāgara-sutta: jedanaest vrata besmrtnosti koja izlaže Ānanda Domaćin Dasama iz grada Aṭṭhaka dolazi Ānandi u Beluvagāmu kod Vesālīja i pita da li postoji jedno stanje koje je Buda izložio, a kojim se um oslobađa i otoci uništavaju. Ānanda odgovara da postoji čak 11 puteva: četiri jhāne, četiri brahmavihāre i tri bestelesna postignuća; onaj ko razvije ta stanja i sagleda da su uslovljena i nestalna dostiže uništenje otoka, ili bar postaje nepovratnik koji se više ne vraća. Domaćin Dasama to poredi sa pronalaženjem 11 riznica odjednom, pa Ānandi daruje ogrt
Seite 24–32 Sekha-sutta: put onoga koji još vežba, kako ga izlaže Ānanda Sakye iz Kapilavatthua sagradili su novu većnicu i pozivaju Budu da je prvi upotrebi. On izlaže Dhammu tokom noći, a zatim prepušta Ānandi da nastavi izlaganjem puta onoga koji još vežba (sekha-paṭipadā). Ānanda objašnjava da plemeniti učenik koji još vežba treba da bude savršen u vrlini, da obuzdava čula, zna meru u jelu, da ne bude sklon spavanju, da poseduje sedam pravih stanja i da lako dostiže četiri jhāne; onaj ko tako vežba poredi se sa dobro izleženim jajetom iz kojeg pile samo probija l
Seite 33–47 Potaliya-sutta: pravo prekidanje svetovnih poslova i opasnost čulnih zadovoljstava Domaćin Potaliya, koji je napustio svoje poslove i svetovne razgovore, nezadovoljan je što ga Buda naziva „domaćinom”. Buda zato ukazuje da je pravo prekidanje svetovnih poslova u plemenitoj disciplini napuštanje osam okova: ubijanja, uzimanja onoga što nije dato, laganja, klevetanja, pohlepe, prekorevanja iz mržnje, ljutnje i oholosti – a ne samo prestanak bavljenja zanimanjem. Zatim izlaže sedam poređenja za čulna zadovoljstva, npr. kost bez mesa, komad mesa oko kojeg se otimaju ptice, baklja
Seite 48–53 Jīvaka-sutta: načelo tri uslova o mesu koje monasi smeju i ne smeju da jedu Lekar Jīvaka Komārabhacca pita Budu da li je istina ono za šta ga neki optužuju – da jede meso životinja ubijenih namerno za njega, iako to zna. Buda to poriče i postavlja načelo: monasi ne treba da jedu meso za koje su videli, čuli ili posumnjali da je životinja ubijena namerno za njih, dok meso koje ne potpada ni pod jedan od ta tri uslova smeju jesti. Objašnjava da monah koji razvija mettu, karuṇu, muditu i upekkhu, kada prima hranu bez vezanosti, nema nameru da ikome nanese zlo i jede je bez
Seite 54–55 Upāli-sutta (početak): tri vrste „štapa” prema učenju nigaṇṭha Buda boravi u Nāḷandi, dok nigaṇṭha Nātaputta sa velikom pratnjom boravi u istom gradu. Nigaṇṭha Dīgha Tapassī dolazi i razgovara sa Budom o „štapovima” (daṇḍa), tj. o onome što vodi činjenju zlih dela; nigaṇṭha Nātaputta propisao ih je tri: telesni, govorni i umni štap. Dīgha Tapassī tvrdi da njegova škola smatra telesni štap najštetnijim od sva tri. Ovaj deo je početak rasprave o važnosti dela telom, govorom i umom, a Buda će svoje gledište izložiti u sledećem delu sutte.
Seite 56–78 Upāli-sutta: domaćin Upāli napušta nigaṇṭhe i postaje učenik Bude Sutta se nastavlja na početni deo, u kojem nigaṇṭha Dīgha Tapassī razgovara sa Budom o štetnosti telesnog, govornog i umnog štapa u činjenju zlih dela. Buda ukazuje da je umni štap (umna namera) najštetniji, što je suprotno verovanju nigaṇṭha, koji telesni štap smatraju najvažnijim. Nigaṇṭha Nātaputta zato šalje domaćina Upālija, svog važnog sledbenika, da pobedi Budu u raspravi, ali Upāli, pošto mu je Buda izložio Dhammu, stiče poverenje, objavljuje da je postao laički sledbenik koji uzima Tros
Seite 79–86 Kukkuravatika-sutta: plod dela onih koji praktikuju zavet ponašanja poput krave i poput psa Puṇṇa, sin Koliyâ, koji praktikuje zavet ponašanja poput krave, i nagi asketa Seniya, koji praktikuje zavet ponašanja poput psa (puzi na sve četiri i jede hranu sa zemlje), dolaze i pitaju Budu kakav će plod u sledećem životu imati takav asketski podvig praktikovan celog života. Buda otvoreno odgovara da će se, ako to potpuno ispune, preporoditi upravo među kravama, odnosno psima; a ako veruju da će ih takav podvig odvesti u preporod među deve, to je pogrešno gledište, koje vodi u pakao ili živo
Seite 87–93 Abhayarājakumāra-sutta: da li treba izgovoriti reči koje su istinite, ali neprijatne Nigaṇṭha Nātaputta podučava princa Abhayu da Budi postavi pitanje sa dva roga (da bi ga uhvatio u grešci) o rečima koje su drugima neprijatne, navodeći kao primer to što je Buda prekoreo Devadattu, u nadi da neće moći da odgovori ni na jedan način. Buda, međutim, rešava pitanje razvrstavajući reči prema istinitosti, korisnosti i tome da li su slušaocu prijatne. Poredi to sa ocem koji iz saosećanja pristaje da malo povredi svoje malo dete da bi mu iz usta izvadio nešto opasno: izgovara reči koje
Seite 94–99 Bahuvedanīya-sutta: koliko ima vrsta osećaja i koja je sreća istančanija od čulne sreće Tesar Pañcakaṅga pita Udāyija koliko je vrsta osećaja Buda izložio. Udāyī odgovara da su tri (prijatan, bolan i ni-bolan-ni-prijatan), ali Pañcakaṅga prigovara da se ni-bolan-ni-prijatan osećaj takođe ubraja u istančanu sreću, pa bi ih trebalo biti dva; njih dvojica se ne mogu složiti. Ānanda to iznosi Budi, koji objašnjava da se osećaji mogu razvrstati na mnogo načina, iz različitih uglova, i da nijedan od njih ne greši, već samo gledaju iz različitih uglova. Zatim izlaže niz sve istančanijih v
Seite 100–110 Apaṇṇaka-sutta: pouzdano, nepogrešivo učenje za one koji nemaju učitelja u kojeg imaju poverenja Buda odlazi u selo Sālā u zemlji Kosala i uči brahmane domaćine iz Sāle, koji još nemaju učitelja u kojeg imaju poverenja, da se drže „nepogrešivog učenja” (apaṇṇaka-dhamma), načela koje je sigurno bez obzira na to da li je neko filozofsko uverenje istinito ili ne. Upoređuje prvi par suprotnih gledišta: gledište da nema ploda dela i nema drugog sveta (natthika-diṭṭhi) i gledište da ih ima. Ukazuje da mudar čovek treba da izabere da čini dobro, jer ako drugi svet zaista ne postoji, ipak će se sma
Seite 111–122 Apaṇṇaka-sutta (završni deo) i stihovi-sažetak Gahapati-vagge Buda izlaže meštanima Sāle (brahmanima domaćinima iz Sāle) Dhammu po načelu „nepogrešivog učenja” (apaṇṇaka-dhamma), puta na kojem se ne greši, navodeći kao primer četiri para suprotnih gledišta, npr. da li delo donosi plod ili ne, da li postoje uzroci i uslovi ili ne. Uči da mudar čovek treba da izabere da čini dobro i napušta zlo, radi sigurnosti na oba načina: ako je verovanje u delo zaista pogrešno, nema štete, ali ako je čovek unapred nemaran, može pasti u pakao. Na kraju izlaže četiri vrst
Seite 123–133 Cūḷa-Rāhulovāda-sutta – o vežbanju da se ne laže i o ispitivanju tri vrste dela Buda odlazi da pouči iskušenika (sāmaṇera) Rāhulu u Ambalaṭṭhiki. Koristeći poređenje sa malo vode na dnu posude, prevrnutom posudom i praznom posudom, uči da onome ko se ne ustručava da svesno laže ne ostaje ništa od asketskog života. Zatim ga poredi sa ratnim slonom koji ne štedi čak ni svoju surlu, tako dragu, kada više ne mari za život. Uči Rāhulu da uvek ispituje i promišlja dela telom, govorom i umom – pre dela, za vreme dela i posle dela – da li bi naneli zlo njemu ili drugima; ako je del
Seite 134–142 Mahā-Rāhulovāda-sutta – o pet elemenata i sabranosti na disanje Buda uči Rāhulu da posmatra pet skupina kao „ovo nije moje, ovo nisam ja, ovo nije moje sopstvo”, a zatim objašnjava pet elemenata – zemlju, vodu, vatru, vetar i prostor – unutar tela i izvan njega, da bi ih video kakvi zaista jesu, sve do otrežnjenja i iščezavanja strasti. Uči ga da razvija meditaciju tako da mu um bude postojan kao ti elementi, koji se ne potresaju od onoga što ih dotiče, bilo prijatnog ili neprijatnog, kao i da razvija mettu, karuṇu, muditu, upekkhu, opažanje nečistoće i opaž
Seite 143–153 Cūḷa-Māluṅkya-sutta – o pitanjima na koja Buda nije odgovorio i o poređenju sa otrovnom strelom Māluṅkyaputta razmišlja o tome da Buda ne odgovara na deset metafizičkih pitanja, npr. da li je svet večan ili nije, da li je svet konačan ili nije, da li su duša i telo isto ili različito, da li Tathāgata postoji posle smrti ili ne, pa odlučuje da ga pita i preti da će napustiti red ako ne odgovori. Buda kaže da nikada nikome nije obećao da će odgovoriti na ta pitanja, a zatim izlaže poređenje sa čovekom pogođenim strelom natopljenom otrovom, koji ne dozvoljava lekaru da mu izvadi strelu dok ne
Seite 154–162 Mahā-Māluṅkya-sutta – o pet nižih okova Buda pita monahe o pet nižih okova. Māluṅkyaputta odgovara da ih pamti: gledište o postojanom identitetu, sumnja, vezanost za pravila i obrede, čulna želja i zlovolja. Ali Buda prigovara da je taj odgovor još suviše grub, jer čak i novorođenče, koje još nema pojam o telu ili čulnim zadovoljstvima, ima te latentne sklonosti (anusaya) skrivene u umu. Izlaže put napuštanja nižih okova: razvijanje četiri jhāne i tri bestelesne jhāne uz posmatranje stanja koja nastaju u toj jhāni kao nestalnih, patnj
Seite 163–165 Bhaddāli-sutta – o jednom obroku dnevno i priznavanju prekršaja Buda savetuje monahe da jedu na jednom sedenju (ekāsana-bhojana), jer to donosi malo bolesti, lakoću i udoban život. Ali Bhaddāli odbija, rekavši da to ne može da ispunjava, bojeći se da će imati griže savesti; čak i kada mu Buda savetuje da deo pojede, a deo sačuva za kasnije, ponovo odbija. Zbog toga se Bhaddāli tri meseca ne usuđuje da izađe pred Budu, jer ne sledi pravilo vežbanja koje je Buda propisao. Kasnije, saznavši da Buda uskoro kreće na putovanje, odlazi da mu prizna svoj prekršaj; p
Seite 166–178 Bhaddāli-sutta, završni deo: priznanje prekršaja i poređenje sa plemenitim konjem Bhaddāli priznaje prekršaj što nije rado sledio pravilo vežbanja. Buda prihvata priznanje i uči da je uviđanje greške i njeno ispravljanje napredak u disciplini plemenitih. Zatim poredi monaha koji potpuno sledi učenje sa dobro dresiranim konjem koji je izvežban do kraja i prihvata svaki stupanj dresure. Objašnjava zašto je potrebno propisati nova pravila vežbanja kada neko prouzrokuje nastanak otoka u Saṅghi, i završava izlaganjem deset stanja zbog kojih je monah dostojan darova i polje zasluga
Seite 179–192 Laṭukikopama-sutta: poređenje sa prepelicom uhvaćenom u trulu lozu i ratnim slonom koji kida okove Udāyī razmišlja o tome kako je Buda Saṅghi uklonio mnoge bolne stvari i doneo mnoge prijatne, pa odlazi da mu ispriča svoje iskustvo sa prestankom jedenja u nepropisno vreme. Buda poredi one koji se vezanošću drže za sitna pravila sa prepelicom uhvaćenom u zamku od trule loze, koja izgleda slaba, a ipak može da je ubije, nasuprot sinu dobre porodice koji zaista vidi opasnost u čulnim zadovoljstvima, pa lako napušta ono što mu je drago, poput ratnog slona koji pokida okove i ode kud želi. Zaključ
Seite 193–202 Cātumā-sutta: četiri opasnosti za onoga ko je stupio u red i Budino udaljavanje bučnih monaha U selu Cātumā Buda udaljava grupu pridošlih monaha koji su bučni poput ribara koji se otimaju oko ribe, pa Sakye i brahmā Sahampati dolaze da ga zamole da ih ponovo primi, poređenjem sa semenom koje ostane bez vode i teletom koje ostane bez majke. Sāriputta i Moggallāna izražavaju različita mišljenja o udaljavanju: Buda kori Sāriputtu što je mislio da će sada udobno boraviti sam, a hvali Moggallānu što je spreman da preuzme brigu o Saṅghi. Na kraju sutte izlaže četiri opasnosti na koje onaj ko j
Seite 203–213 Naḷakapāna-sutta: zašto Buda objavljuje ponovno rođenje preminulih učenika U Naḷakapāni Buda pita grupu mladića iz dobrih porodica koji su se zaredili za njim, kao što su Anuruddha, Bhaddiya i Kimbila, da li uživaju u svetom životu. Anuruddha odgovara da uživaju, jer iz jhāne dobijaju ushićenje i sreću finiju od svetovne sreće. Buda objašnjava da i sam, iako su mu otrovi (āsava) uništeni, i dalje mudro postupa prema nekim stvarima kako bi dao primer. Zatim objašnjava zašto objavljuje gde su se ponovo rodili preminuli učenici, na primer kao ušavši u tok (sotāpanna), jed
Seite 214–220 Golissāni-sutta: ponašanje šumskog monaha kada boravi sa Saṅghom Povodom monaha po imenu Golissāni, koji je živeo u šumi ali se grubo ponašao kada je dolazio u Saṅghu, Sāriputta izlaže učenje: šumski monah koji boravi u zajednici treba da poštuje i uvažava subraću u svetom životu, da zna gde da sedne, da ne ulazi u selo u neodgovarajuće vreme, da se ne druži previše sa porodicama, da ne bude rasejan, da govori umereno, da ima dobre prijatelje, da obuzdava čula, da zna meru u hrani, da bude budan, pažljiv, sabran i mudar, i da se trudi da proučava Abhidhammu i
Seite 221–235 Kīṭāgiri-sutta – o jednom obroku dnevno i postepenoj praksi Buda boravi blizu sela Kīṭāgiri i uči monahe da se uzdržavaju od jela u nedozvoljeno vreme (bez večernjeg obroka), jer to telu donosi snagu i malo bolesti. Ali grupa monaha na čelu sa Assajijem i Punabbasukom odbija da to sledi uprkos opomenama. Buda tada uči da arahant, čiji su otrovi uništeni, više ne mora da se podstiče na revnost, dok monah koji je još u vežbanju (sekha) mora dalje da se trudi da dostigne put i plod. Razvrstava sedam vrsta osoba prema stepenu oslobođenja i uči da se ostvaren
Seite 236–239 Cūḷavacchagotta-sutta – lutalica Vacchagotta pita o sveznanju Lutajući asketa Vacchagotta pita Budu da li zaista tvrdi da stalno i neprekidno zna i vidi sve. Buda odbacuje tu preteranu tvrdnju, ali kaže da ima tri znanja: sećanje na prethodne živote, božansko oko koje vidi kako bića umiru i ponovo se rađaju, i uništenje otrova. Vacchagotta dalje pita da li postoji domaćin koji je, ne napustivši okove, okončao patnju. Buda kaže da ne postoji, ali da mnogo domaćina odlazi u nebeske svetove; a od ājīvika se u poslednjih 91 kappa seća samo jednog koji je otiša
Seite 240–249 Aggivacchagotta-sutta – poređenje sa ugašenom vatrom i oslobođenje Tathāgate Lutajući asketa Vacchagotta postavlja Budi deset metafizičkih pitanja, npr. da li je svet večan ili nije, da li ima kraj, da li su duša i telo isto, da li Tathāgata postoji posle smrti. Buda odbija da prihvati bilo koje od tih gledišta, jer sva vode u patnju i nemir, a ne na put izlaska iz patnje. Poredi to sa vatrom koja se ugasila jer joj je nestalo goriva: ne može se reći u kom je pravcu otišla; isto tako je Tathāgata oslobođen od određivanja kroz formu, osećaj, opažanje, mentalne tvorevine i
Seite 250–262 Mahāvacchagotta-sutta – Vacchagotta se zaređuje i postaje arahant Lutajući asketa Vacchagotta moli Budu da ukratko izloži korisno i štetno. Buda izlaže tri korena štetnog – pohlepu, mržnju i zabludu – i njihove korisne suprotnosti, kao i deset puteva delovanja. Vacchagotta pita koliko je učenika dostiglo najviše ostvarenje; Buda kaže da stotine monaha, monahinja, laika i laikinja imaju različite plodove. Vacchagotta, pun poverenja, traži zaređenje i oslobođen je uobičajenog četvoromesečnog probnog perioda za pripadnike drugih škola. Ubrzo posle zaređenja sluša
Seite 263–269 Dīghanakha-sutta – Sāriputta postaje arahant dok hladi Budu lepezom Lutajući asketa Dīghanakha, nećak Sāriputte, izlaže svoje gledište: „Ništa mi nije prihvatljivo.“ Buda pokazuje da i takvo gledište i njemu suprotna vode u vezanost i sporove. Zatim uči da je telo nestalno, patnja i bolest, i da su tri vrste osećaja – prijatan, bolan i neutralan – nestalni, nastaju i nestaju; ko to vidi kako jeste, oseća odvratnost, oslobađa se strasti i postaje slobodan. Sāriputta, koji je u tom trenutku stajao iza Bude i hladio ga lepezom, slušajući i razmatrajući ovu pouku do
Seite 270–275 Māgaṇḍiya-sutta (prvi deo) – optužba da je Buda uništitelj rasta Buda boravi u gradiću Kammāsadhamma u zemlji Kuru, u dvorani za obožavanje vatre brahmana iz roda Bhāradvāja. Lutajući asketa Māgaṇḍiya vidi prostirku od trave na kojoj je Buda ležao i kritikuje da je asketa Gotama „bhūnahu“, uništitelj rasta i napretka života, jer uči obuzdavanje čula i neodavanje čulnim zadovoljstvima. Kada Buda sazna za to, dolazi da ga pita i objašnjava da vežbanje oka, uha, nosa, jezika, tela i uma da ne budu zaneseni privlačnim objektima vodi ka smirenju uma, a ne uništenj
Seite 276–287 Māgaṇḍiya-sutta (drugi deo): poređenje sa gubavcem i sreća čulnih zadovoljstava Blaženi nastavlja razgovor sa lutajućim asketom Māgaṇḍiyom. Onoga ko je još vezan za čulna zadovoljstva poredi sa gubavcem koji češe rane nad jamom sa žarom i oseća olakšanje, iako sebi sve više škodi. Ističe da je sreća iz čulnosti samo izopačenje opažanja, a ne prava sreća kao nibbāna, koja je istinsko odsustvo bolesti. Zatim onoga ko nema mudrost da vidi Dhammu poredi sa slepim od rođenja kome prevarom prodaju staru, uljem umrljanu tkaninu kao belu i finu. Māgaṇḍiya stiče poverenje, traži zar
Seite 288–309 Sandaka-sutta: četiri vrste neutešnog svetog života i pravi sveti život U Kosambiju Ānanda odlazi da razgovara sa lutajućim asketom Sandakom i njegovom družinom i izlaže učenja koja je Buda nazvao četiri načina neživljenja svetog života (abrahmacariyavāsa): učenje o poništenju (nema zasluge ni greha, posle smrti se nestaje), učenje da nijedan čin nije ni zasluga ni greh, učenje koje poriče uzroke (bića se pročišćuju ili prljaju sama od sebe, bez uzroka) i učenje o sedam trajnih, nepromenljivih skupina; kao i još četiri vrste nepouzdanog svetog života, npr. učitelj k
Seite 310–330 Mahāsakuludāyi-sutta: pravi razlozi zašto učenici poštuju Učitelja (prvi deo) U Rājagahi Buda odlazi do lutajućeg asketa Sakuludāyija, koji sa drugima raspravlja zašto učitelji raznih škola, kao Pūraṇa Kassapa i Nigaṇṭha Nātaputta, nisu poštovani od sopstvenih učenika, dok Budini učenici njega duboko poštuju. Sakuludāyi navodi pet razloga, npr. da jede malo i da je zadovoljan odećom, hranom iz prošnje, prebivalištem i osamom. Ali Buda odbacuje te razloge, jer se ni sam ne drži toga uvek strogo, i izlaže pet pravih razloga: uzvišenu vrlinu, izvrsno znanje i viđenje, izvrsn
Seite 331–341 Mahāsakuludāyi-sutta (nastavak) Ovaj odeljak je nastavak sutte započete u prethodnom delu (na početku nema naslova jer je tekst neprekinut). Buda govori lutajućem asketi Sakuludāyiju i objašnjava četiri jhāne pomoću raznih poređenja, kao što su prah za kupanje, jezero sa hladnom vodom, lotosi u vodi i bela tkanina koja pokriva telo, da bi pokazao kako ushićenje i sreća jhāne prožimaju celo telo. Zatim govori o stvarima zbog kojih ga učenici poštuju i veruju mu: poučavanje uvida u nestalnost tela, stvaranje tela sazdanog od uma
Seite 342–351 Samaṇamaṇḍikā-sutta Buda boravi u Jetavani. Lutajući asketa Uggāhamāna, sin Samaṇamaṇḍike, tvrdi da je onaj ko ne čini loša dela telom, govorom i umom i ne živi od pogrešnog načina zarade (četiri stvari) asketa savršen u korisnom i najuzvišeniji. Stolar Pañcakaṅga, koji se s tim ne slaže, odlazi da pita Budu. Buda ukazuje da bi, kada bi tako bilo, i beba koja još leži u kolevci i ne može ništa da učini telom, govorom i umom morala da se smatra asketom savršenim u korisnom, što je besmisleno. Zatim izlaže pravih des
Seite 352–366 Cūḷasakuludāyi-sutta Buda odlazi do lutajućeg asketa Sakuludāyija u Rājagahi. Sakuludāyi tvrdi da učenje njegovog učitelja smatra da postoji „najviši sjaj“, ali kada ga pitaju šta je to, ne može da odgovori. Buda to poredi sa čovekom koji je zaljubljen u najlepšu ženu u zemlji, a da uopšte ne zna ko je ona – prazne reči. Zatim redom poredi svetlost od svica do sunca da bi pokazao besmislenost te tvrdnje. Potom govori o svetu potpune sreće i o praksi koja do njega vodi, četiri jhāne, ali ističe da samo ulaženje u jhā
Seite 367–373 Vekhanassa-sutta Lutajući asketa Vekhanassa (koga Buda oslovljava sa Kaccāna) dolazi u Jetavanu i uzvikuje, kao Sakuludāyi, da njegovo učenje ima „najviši sjaj“, ali ne može da objasni šta je to. Buda koristi isto poređenje sa svetlošću od svica do sunca kao u prethodnoj sutti, da pokaže praznost te tvrdnje. Zatim kaže da se čulna sreća smatra najvišom za one koji ne poznaju finiju sreću, ali arahant, čiji su otrovi uništeni, zna da postoji sreća uzvišenija od čulne. Vekhanassa se ljuti i optužuje Budu da se hva
Seite 374–385 Ghaṭīkāra-sutta (početak, nastavlja se) Počinje novo poglavlje (Rāja-vagga). Buda, putujući po zemlji Kosala, s razlogom se osmehuje; Ānanda pita zašto, i on priča priču iz prošlosti, iz vremena Bude Kassape, u gradiću Vebhaḷiṅga, gde je grnčar Ghaṭīkāra bio glavni i veoma odani pomagač. Ghaṭīkāra iznova poziva svog dragog prijatelja, mladog brahmana Jotipālu, da poseti Budu Kassapu, ali ovaj prezrivo odbija: „Šta ćemo da gledamo tog obrijanog askete?“ Konačno ga Ghaṭīkāra, posle pranja kose, uhvati za kosu; Jotipāla, zapanjen smelošć
Seite 386–387 Ghaṭīkāra-sutta (kraj) Završni deo priče o grnčaru Ghaṭīkāri, koju Buda priča Ānandi. Monasi moraju da nabave krov za kolibu Bude Kassape, pa skidaju krov sa Ghaṭīkārine kuće, a Ghaṭīkārini roditelji se tome veoma raduju. Iako mu kasnije kralj Kiki od Kāsija šalje pirinač u znak zahvalnosti, Ghaṭīkāra ga iz skromnosti odbija. Priča se završava tako što Buda otkriva da je on sam bio mladi Jotipāla u tom životu; uči o požrtvovanosti i čistoj veri laika prema učenju.
Seite 388–414 Raṭṭhapāla-sutta Mladić iz dobre porodice po imenu Raṭṭhapāla iz grada Thullakoṭṭhita sluša Budinu Dhammu i želi da se zaredi, ali mu roditelji ne dozvoljavaju jer je jedinac. Raṭṭhapāla štrajkuje glađu dok roditelji ne pristanu, pod uslovom da ih posle poseti. Ubrzo posle zaređenja postaje arahant i vraća se u rodni kraj. Otac pokušava da ga ogromnim bogatstvom i bivšim ženama namami da se razmonaši, ali on odbija i izlaže Dhammu o nestalnosti tela i imetka. Zatim kralju Koravyi objašnjava da starost, bolest, g
Seite 415–428 Makhādeva-sutta Buda boravi u Mithili i osmehuje se, što pobuđuje Ānandinu radoznalost. Zatim priča o kralju Makhādevi iz prošlosti, koji je, ugledavši prvu sedu vlas kao znak starosti, predao kraljevstvo sinu i zaredio se, razvijajući četiri uzvišena stanja (brahmavihāra); tu dobru tradiciju ostavio je potomcima, koji su je nastavljali kroz mnoge generacije, sve do kralja Nimija, poslednjeg u lozi, koji je bio pozvan da poseti nebo Tāvatiṁsa, ali je odlučio da se vrati i pravedno vlada, pre nego što je Nimijev
Seite 429–439 Madhura-sutta Kralj Madhura Avantiputta iz Madhure odlazi do Mahākaccāne i pita ga o tvrdnji brahmana da je brahmanski stalež najbolji, rođen iz Brahminih usta. Mahākaccāna razložno pokazuje da je to samo prazna tvrdnja: ko god da ima bogatstvo, iz bilo kog staleža, može da uzme ljude drugih staleža da mu služe; ko čini zlo, jednako odlazi u pakao; ko čini dobro, jednako odlazi na nebo; ko je lopov, jednako biva kažnjen; ko se zaredi, jednako dobija poštovanje – u sva četiri staleža. Zaključak je da su sva če
Seite 440 Bodhirājakumāra-sutta (početak) Buda boravi u zemlji Bhagga, u šumi Bhesakaḷāvana kod grada Suṁsumāragira. Princ Bodhi je upravo završio novu palatu po imenu Kokanada, u kojoj još nije boravio nijedan asketa, brahman niti bilo ko drugi, pa šalje mladića Sañjikāputtu da pozove Budu sa zajednicom monaha na obrok u palati sledećeg dana. Tekst ovog dela tek počinje i nastavlja se na sledećoj strani.
Seite 441–476 Bodhirājakumāra-sutta: prava sreća ne dolazi iz samomučenja Blaženi odlazi na obrok u palatu princa Bodhija i princu, koji je postavio pitanje „Da li se sreća postiže samo kroz patnju?“, priča o svojoj potrazi za probuđenjem: o učenju kod Āḷāre Kālāme i Uddake Rāmaputte, o krajnjim askezama od kojih mu se telo iscrpelo, zatim o povratku uobičajenoj hrani, razvijanju jhāna, dostizanju tri znanja i probuđenju kao Buda. Priča kako je prvo poučio grupu od petorice asketa i izlaže pet činilaca monaha koji se trudi (padhāniyaṅga), koji brzo dostiže Dhammu. Na