A sada, domaćini, za one askete i brahmane čiji su učenje i gledišta ovakvi: ’Postoji uzrok ili uslov prljanja bića… bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa’, može se očekivati da će izbegavati tri štetna stanja: loše telesne postupke, loše verbalne postupke i loše mentalne postupke, a preduzimaće i praktikovati tri korisna stanja: dobre telesne postupke, dobre verbalne postupke i dobre mentalne postupke. A zašto? Jer ti dobri askete i brahmani u štetnim stanjima vide opasnost, propadanje i prljanje, a u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, način da sebe pročiste. Kako zapravo kauzalnost postoji, onaj čije je gledište da ’ima kauzalnosti’, ima ispravno razumevanje. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko namerava da ’ima kauzalnosti’, ima ispravnu nameru. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko tvrdi da ’ima kauzalnosti’, upražnjava ispravan govor. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko kaže da ’ima kauzalnosti’, ne stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da kauzalnost postoji. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko drugog ubeđuje da ’ima kauzalnosti’, ubeđuje ga da prihvati ispravnu Dhammu; time što ubeđuje drugog da prihvati ispravnu Dhammu, sebe ne hvali, a druge ne kritikuje. Tako je napušteno sve pogrešno postupanje koje je prethodno činio i umesto njega sada je tu čista vrlina. A to ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, neoponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati ispravnu Dhammu, izbegavanje samohvalisanja i potcenjivanja drugoga–tih nekoliko korisnih stanja tako nastaju s ispravnim razumevanjem kao svojim uzrokom. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ako postoji kauzalnost, tada će se posle sloma tela, posle smrti, onaj dobri čovek preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu. Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da postoji kauzalnost: a ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri hvale kao moralnu osobu, onu koja zastupa ispravno stanovište, zagovornika učenja o kauzalnosti. S druge strane, ako postoji kauzalnost, onda je ovaj dobri čovek igrao na pravu kartu na obema stranama: mudri ga hvale ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu. Ispravno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način što ga proširuje na obe strane i isključuje štetnu alternativu.’
